Свјесни чињенице да општина Источна Илиџа не посједује значније природне ресурсе и богатства која би послужила као окосница привредног развоја, менаџмент општине је у цијелом претходном периоду изналазио могућности стварања повољног подстицајног амбијента за привлачење инвестиција и убрзање привредног развоја.
У том циљу добро су искориштене компаративне предности општине и кренуло се у реализацију стварања подручја погодног за инвестирање, а све у циљу повећања броја малих и средњих предузећа односно повећања запослености.
Успостављена је пословна зона, двије индустријске зоне, измјењени су и прилагођени регулациони планови.Такође, усвојен је и одобрен низ погодности за будуће инвеститоре. Број новоотворених предузећа се повећао, а посебно број предузетничких радњи. Посебан напредак је направљен у привлачењу страних и домаћих инвестиција. У претходне три године значајније нове инвестиције су:

• Асфална база “Приједорпутеви” из Приједора,
• Дистрибутивни центар техничких гасова “Компанија Милојевић“,
• Државни затвор БиХ – изградња почела,
• Компанија Александрија – дио капацитета изграђен, остало у току,
• Пословни центар “Мек – Калум”, (изградња почела),
• “Делта” Београд (купила земљиште на релацији Том – Аутобуска станица за градњу пословног објекта),
• “Туш” Словенија почела градњу стамбено пословног објекта,
• “ГРАДУС” Словенија (купио локацију за градњу пословног објекта-измирене обавезе, очекује се почетак градње),
• “Градитељ” Нови Сад (купио локацију за градњу пословног објекта),
• “Аqua-plus” Мађарска (потписан протокол о изградњи еколошке термоцентрале.

Укупна улагања горе наведених инвеститора ће премашити износ од 300.000.000 КМ, а њиховом изградњом створиће се могућности за отварање нових радних мјеста, што ће бити риједак и јединствен случај „наглог“ привредног развоја.
Имлементиран је USAID пројекат SPIRA (до сада имплементиран само у 2 општине у РС).
Са наведеним пројектом је поједностављен процес регистрације предузећа и предузетника. У општини Источна Илиџа успостављен је Бизнис инфо центар и Центар за привлачење инвестиција први у Источном дијелу РС.
Захваљујући добром амбијенту за улагање, општина Источна Илиџа је „затрпана“ захтјевима разних инвеститора, који привучени добрим пословним окружењем, желе да улажу у ово подручје. У циљу развоја предузетничке инфраструктуре у сарадњи са невладином организацијом «Стела», а уз финансијску помоћ (страних) донатора отворен је предузетнички инкубатор. У текућој години је планирано и успостављање грађевинског кластера, односно удружења грађевинских фирми који ће заједнички наступати да тржиштима других земаља, а самим тим и повећати конкурентност домаћих фирми. Све ове «јединствености» рачунајући и бизнис инфо пулт дају специфичан печат општини Источна Илиџа и сврставају је у неколико општина у РС које имају проактиван приступ развоју институционалне и предузетничке инфраструктуре у складу са модерним, иновативним (европским) стандардимама.
У прошлој години успостављен је и успјешно имплементиран пилот пројекат успостављања фонда за кредитирање бржег развоја малих и средњих предузећа и охрабривања почетника у бизнису. Општина Источна Илиџа једна је од ријетких општина у РС, а посебно у њеном источном дијелу која има властити фонд за регресирање камата одобрених кредита за помоћ развоју привреде. Кредити који се могу остварити путем ове сарадње општине Источна Илиџа и изабране банке кредитора повољнији су од актуелних кредита Инвестиционо – развојне банке Републике Српске. Укупан износ кредитних средстава, чије камате регресира општина Источна Илиџа, повећан је са 400.000,00 КМ у 2007.г на 800.000,00 КМ у 2008 години. За почетнике у бизнису обезбјеђени су кредити без камате, а за проширење већ постојеће дјелатности кредити са максималном каматом од 3,5%.
Кредитним линијама подржана је изградња штампарије, рибњака и пансиона, дистрибутивног шопинг центра, аутосервиса и лакирнице, куповина савременог основног средства за превоз лица, производња пластичне галантерије, куповина линије за израду предмета за домаћинство и картонске амбалаже, производње и израде рамова за слике, средства за грађевинску дјелатност, производња прехрамбених производа, итд.
Наведени пројекти битно су утицали на повећање броја запослених (у 2004. години број запослених био је 2.827, а у 2008. години 3.384) и повећања броја отворених предузетничких радњи (у 2004. години – 309 радњи, а у 2008 години – 398).